Nikome se nikada ne trebamo SVETITI, posto zivot pre ili kasnije, na ovaj ili na onaj nacin, svima VRATI po ZASLUZI!

Nikome se nikada ne trebamo SVETITI, posto zivot pre ili kasnije, na ovaj ili na onaj nacin, svima VRATI po ZASLUZI!

2018-08-05 Off By ADMIN2 shadow
Podijeli na Facebook

Svakome od nas se desilo da osoba kojoj najvise verujemo ucini nesto sto nam slomi srce, svako od nas je imao prilike da vidi kolike su razmere tuge kada nas neka draga osoba izda ili prevari, ali ipak i pored toga nikada ne smemo dozovliti da budemo kao ta osoba, ne trebamo se nikada nikome svetiti…

 

Niti jedan covek na svetu ne moze da bude sam, u prirodi ljudi nije samoca, u prirodi ljudi je druzeljubivost, svakome od nas je potrebna osoba, potreban nam je ”oslonac”, potrebna nam je osoba koja ce uvek biti tu, i kada je dobro i kada je lose, potrebna nam je osoba koja ce nam pruzati podrsku kada je potrebno, a isto tako nam je potrebna osobu koja ce nam nekada pruziti i utehu.

Svako od nas se veoma lako veze za ljude, mi se vezemo za ljude zbog nasih osecanja, osecanja koja imamo u srcu govore o nama kao o dobrim ljudima , a svaka emotivna osoba se veoma lako veze za druge ljude, ali upravo zbog toga smo svi mi bili povredjeni, upravo se svima nama desilo da osobe kojima najvise verujemo, osobe za koje bi sve ucinili, ucine nesto sto nas povredi i izda i u tim trenucima krivimo sebe sto smo takvim osobama ikada i verovali.

U tim trenucima tuge, velikog bola, razocarenja veoma cesto razmisljamo i o osveti, razmisljamo o tome sta da ucinimo kako bi i te osobe osecale tugu koju mi osecamo, ali mi prosto ne smemo biti kao te osobe, ne smemo se spustati na njihov nivo, ne smemo im se svetiti, jer ako to cinimo, onda to govori o nama da smo isti kao i te osobe.

Svako od nas u nesto veruje, neko veruje u pravu ljubav, neko u srecu, ali svi mi treba da verujemo u neku karmicku pravdu, jer ona zaista postoji, svima nama na kraju bude vraceno onako kako smo i zasluzili, upravo zbog toga se ne smemo svetiti drugim ljudima, posto ce njima zivot vratiti onako kako su i zasluzili.

Veoma je lako reci da se ne trebamo svetiti, ali zbog naseg bola nekada samo to zelimo, ali to sebi ne smemo dozvoliti, ako to sebi dozvolimo onda zaista i ne zasluzujemo srecu, ako to sebi dozvolimo onda to znaci da nismo dobri ljudi.

 

Tuga je nesto sa cim je se veoma tesko boriti, narucito je se tesko boriti sa tugom koju su izazvali postupci nasih voljenih osoba, ali bolje je i tugovati kao dobar covek, nego se svetiti, jer ako se svetimo sve smo, ali dobri ljudi nismo, a ne trebamo nasu dobrotu unistiti zbog drugih, losih ljudi, nego dobrotu uvek trebamo ljubomorno cuvati u svom srcu.

Nisu svi ljudi losi, postoje ljudi na koje se mozemo osloniti, postoje ljudi kojima mozemo verovati, ali takve je osobe danas veoma tesko pronaci, skoro pa nemoguce je to uciniti, danas su vecinom dvolicni ljudi koji svoje lice pokazu tek onda kada to vec bude kasno.

Ali kako god da bilo, nikada se nikome ne trebamo svetiti, nego trebamo sacekati, posto svima na kraju zivot vrati po zasluzi…