Hteli mi to da PRIZNAMO ili ne, zapravo smo upravo mi GLAVNI KRIVCI za sve nase PROBLEME, pa umesto da krivimo druge, trebamo kriviti samo sebe!

Ne postoji covek na svetu koji nema nekih problema, svaka osoba ima mnogo problema, ali probleme veoma cesto trazimo u drugima, trazimo u losim okolnostima, u nedostatku srece, a veoma mali broj nas se zapita da zapravo problem nije u nama, a u velikom broju slucajeva smo zapravo mi glavni krivci za nase probleme…

 

 

Ponos je jedna rec, a koja toliko toga predstavlja, upravo zbog naseg ponosa smo mnogo puta izgubili srecu, zbog naseg ponosa zbog smo mnogo puta izgubili drage prijatelje, a neke od nas je ponos kostao i ljubav, zbog naseg ponosa prosto nismo mogli da priznamo neke stvari, a ponos nas nista dobro nije doneo.

Mi zivimo u veoma teskom vremenu, zivimo u vremenu gde je veoma malo dobrih i pozitivnih stvari, u vremenu ispunjenom konstantnom borbom za srecu, za uspeh za egzistenciju, istina je da su okolnosti lose, istina je da malo ko od nas veruje da ce se nesto promeniti, istina je da imamo problema i zbog oklonosti, ali najvise problema imamo samo zbog sami sebe, veoma nam je tesko da priznamo da smo zapravo glavni i odgovorni krivci za nase probleme zapravo mi, i naravno da nam to ne dozovljava ponos da priznamo.

Svako od nas ima nesto sto ne zeli da prizna, nesto sto nikako ne mozemo da priznamo sebi, a mozda bi nam zivot bio laksi kada bi bar sebi priznali neke stvari, mozda bi nam bilo lakse kada bi sebe krivili za neke stvari, a ne samo druge ljude.

Sta god da mi mislili, zapravo smo zapravo mi krojaci sopstvene sudbine, zapravo sve od nas zavisi, sve zavisi od nasih dela, od nasih postupaka, od naseg ponasanja, a sto pre preuzmemo odgovornost za sve ono sto nam se desava bice nam lakse.

Tesko je se promeniti, tesko je sebi priznati istinu, ali to je nekada najbolje, najbolje za nas, jer sto pre prestanemo kriviti druge ljude i okolnosti za nase neuspehe, pre ce cemo pronaci izlaz iz teske situacije, i pre cemo poceti ponovo da se borimo za srecu, jer nista nam ne vredi da sedimo i da cekamo da se nesto promeni, zivot ne funkcionise tako, u zivotu se za sve prosto moramo izboriti.

 

Svako od nas je imao mnogo pogresnih izbora, svako od nas je birao lose ljude, i kada nas ti ljudi iznevere i kada nam donesu tugu onda obicno njih krivimo, ali nisu oni krivi, nego zapravo mi, mi smo krivi sto nismo vodili racuna kome nase poverenje poklanjamo, mi smo krivi zbog toga sto smo nase srce na dlanu davali ljudima koji toga nisu dostojni, upravo smo mi glavni krivci za nasu tugu.

Svaki covek gresi, ne postoji nepogresiv covek, ali neki ljudi krive sebe za neuspehe, dok velika vecina krivi druge ljude, a mi upravo trebamo da krivimo samo sebe i nikoga drugog, jer tek kada to shvatimo, kada shvatimo da smo mi krivi, na ovoaj ili na onaj nacin, tek onda mozemo uciniti neke poteze koji nam mogu doneti srecu.

Nista ne mozemo dobiti ako se stalno zalimo, nista ne mozemo dobiti ako stalno tugujemo, moramo biti hrabri, istrajni i odvazni, moramo pokusati da ispravimo svaku nasu gresku, jer samo tako se mozemo nadati sreci.