Decko mi je danas priznao da njegova bivsa ceka njegovo dete… Moram da ga dignem ruke od njega da bi ta beba imala tatu…

Kazu da je zivot    nesto   gde se desavaju veca cuda nego u filmu.

Ja sam do juce mislila da se ta cuda odnose samo na lepe stvari a meni se sinoc desilo najvece iznenadjenje u zivotu i to ono koje nije lepo.

Cula sam stvari koje lome dusu i kidaju je stotinu delova.Saznala sam sve i boli me kao da mi je sam djavo dusu  uzeo i za nju me ujeo.

Danas mi je muskarac za kojeg sam do juce bila sigurna da bi mi dusu dao i da me voli,da sam jedina zena u njegovom zivotu priznao da me je prevario.

 

Odnosno,kaze nije to prevara,to  je bio samo slucajan susret sa njegovom bivsom.Slucajan,koji se zavrsio tako sto su zavrsili u njenom stanu. Mozes misliti,kako slucajan susret.Dusu mi je zgazio juce.

Kaze,nije on TO hteo,to se samo desilo. Kako da ne.

Mislio je da necu saznati.On i ona su shvatili da je to samo trenutak bio.Iz kojeg je nastalo ono sto je u zivotu najvrednije.Dete.

Juce mi je rekao da je ona  trudna.Kaze, ne zna kako se to desilo?! Doslo mi da mu kazem da ja znam, no, precutala sam.Sta mi vredi da ja sad ista kazem?

Kaze,stalo mu je.Kaje se i krivi sebe sto mi je uradio tako nesto.Moli me da ga ne ostavim.Moli me da budem tu.Da mu dam jos jednu sansu.Kaze,resice on to sve…

Precutala sam.Kako to moze da se resi? Smesno.

TO je zivo bice koje ima prava da se rodi,da ima detinjstvo,da bude srecno.

Ima pravo da ima tatu i mamu i odakle meni pravo da ja nekome tu sansu oduzmem?

Juce smo oboje plakali.

On jer je shvatio koliko me je povredio,jer se uverio  da mi je dusu slomio.Kaze da je sebi zivot unistio ali ja mislim da to bas i nije tako dok ga je nebo nagradilo na  najbolji moguci nacin.Dobice mali plod ljubavi.Dobice dete.

Kaze mi,to je sve lepo,ali se desilo sa pogresnom zenom.I ja to mislim.

Ali, zasto se onda on te noci dao njoj?Znam zasto…Jer je voli.Jer se na trenutak mozda ponadao da je to ljubav i da je ona ona prava.Pa jeste, na kraju svih krajeva,jer ona ce mu dete roditi.Ona ce mu roditi naslednika ili naslednicu.

 

Ja vec zamisljam to dete.Male rukice,slatke rupice na obrazima i crna kosa kao njegova.Zelene oci koje se slatko smeskaju,duge trepavice kao njegove…To dete nije nista krivo, njega je sam Bog poslao.

Nemam ja tu mesta.Nemam ja tu sta da kazem.Nemam ja sta o tome da pricam.Gotovo je.Zavrsilo se, slomila sam se kao staklo i pucalo je sve u meni.

On je odabrao.Da je mene voleo,ne bi se njoj dao.

A sve i da se iskreno kaje…DA GA BOLI ISKRENO,ja nisam neko ko ce stati na put tudjoj sreci.To dete ima pravo da bude srecno,da voli,da bude voljeno.

I ja znam da je najbolje da se sklonim.

Da  tog coveka vise ne gledam,a istina je da mi srce kuca za njega,da ga toliko volim,da mi je toliko potreban,da  bih sve dala da mi je tu…Ja znam da je najbolje da odem i da pustim tu malu porodicu da bude srecna.

Moj je zivot juce stao.Moj se zivot juce zavrsio…